Velika Gospojina: dani kada se ne radi i kada lekovite biljke dobijaju najveću vrednost

Velika Gospojina, odnosno Uspenje Presvete Bogorodice, u narodnom kalendaru vezuje veru, porodični život, ženski svet i odnos prema prirodi, objašnjava Saša Srećković iz Etnografskog muzeja u Beogradu. Na taj dan se, prema narodnom verovanju, nisu obavljali poslovi, a praznik su mnoge porodice, sela i gradovi uzimali za krsnu slavu. Uz praznik su vezivani običaji o zdravlju, plodnosti, lekovitom bilju i lekovitim vodama.

• Velika Gospojina (Uspenje Presvete Bogorodice) u tradiciji je zaštitnica žena, pre svega porodilja i majki
• Na taj dan se po narodnom verovanju nisu obavljali poslovi, a praznik je često uziman za krsnu slavu
• Prazniku prethodi dvonedeljni Gospojinski post, a zabeleženi su i običaji vezani za pričest
• Verovalo se da trave ubrane oko Velike Gospojine imaju posebnu lekovitu moć; poseban značaj imao je bosiljak
• Period između Velike i Male Gospojine zove se međudnevnica i smatrao se pogodnim za branje plodova i lekovitog bilja
• Pominju se i verovanja o lekovitim vodama i izvorima na kojima su se bolesnici umivali očekujući isceljenje