Rast prinosa na obveznice širom sveta: da li posle energetske sledi kriza na tržištu duga?

Ratovi u Iranu i Ukrajini ne stvaraju samo energetsku krizu, već i uslove za krizu na finansijskim tržištima, pre svega na tržištu obveznica. Prinos na američke desetogodišnje obveznice približio se pet odsto, nemački „bund“ skočio je sa 2,8 na oko 3,5 odsto, a Japan je sa 1,6 došao na oko tri odsto. Uz to, javni dug SAD prešao je 40 biliona dolara, inflaciju podstiče nafta iznad 100 dolara, a centralne banke povećavaju kamate. Sagovornici upozoravaju da visoki prinosi znače skuplje kredite i zaduživanje, pa i za Srbiju.

• Prinos na desetogodišnje američke obveznice skoro pet odsto, sa oko 4,1 odsto na početku godine
• Prinos na nemački „bund“ porastao sa 2,8 na oko 3,5 odsto
• Japan najveći relativni rast: sa 1,6 na oko tri odsto prinosa
• Javni dug SAD preko 40 biliona dolara, oko 130 odsto BDP-a; Japan oko 250 odsto, Nemačka oko 65 odsto
• Nafta ponovo iznad 100 dolara po barelu; ECB povećala kamate u četvrtak
• Prinosi na srpske obveznice preko pet odsto; rast od jednog procentnog poena znači 300-400 miliona evra većih kamata