Koje evropske zemlje najviše troše na obrazovanje — i da li se to isplati?

Analiza podataka Eurostata pokazuje da su EU vlade 2023. potrošile 806 milijardi evra na obrazovanje, što je 4,7% BDP-a. Najveći udeo BDP-a imala je Švedska (6,8%), a najmanji Rumunija (2,97%) i Grčka (3,33%). Posmatrano po učeniku, Luksemburg je prednjačio sa 18.422 PPS (prosečno 8.246 PPS), dok je Bugarska bila najniža sa 3.097 PPS. Podaci PISA iz 2022. pokazuju da veće trošenje ne garantuje bolje rezultate: 26,2% učenika u EU slabo je čitalo, a 29,5% je slabo rešavalo matematičke zadatke, dok su Estonija, Irska i Danska imale najmanje slabih učenika.

• EU je 2023. potrošila 806 milijardi evra na obrazovanje — 4,7% BDP-a
• Udeo javnog trošenja na obrazovanje u BDP-u blago je pao sa 4,96% (2014) na 4,65% (2023); 2020. bio je 5,02% zbog pada ekonomije tokom pandemije
• Švedska je najviše izdvajala (6,8% BDP-a), a Rumunija (2,97%) i Grčka (3,33%) najmanje
• Po učeniku Luksemburg je trošio 18.422 PPS, više nego dvostruko od proseka EU (8.246 PPS); Bugarska je bila najniža sa 3.097 PPS
• U 2022. 26,2% učenika u EU bili su slabi čitači, a 29,5% slabi u matematici — oba pokazatelja gora nego 2012. (18% i 22,1%)
• Najmanje slabih učenika imali su Estonija (15% u matematici), Irska i Danska; Letonija je postigla dobre rezultate uz 4.999 PPS po učeniku, oko 39% ispod proseka EU