Ko treba da vodi postupke za ratne zločine počinjene na Kosovu?

Niz hapšenja građana Kosova u Srbiji i njihovih puštanja iz pritvora otvorio je pitanje nadležnosti za procesuiranje ratnih zločina i drugih teških krivičnih dela počinjenih tokom i neposredno posle rata. Srbija smatra da njene institucije imaju nadležnost, dok EU tvrdi da se Sporazumom o pravosuđu obavezala da takve postupke ne pokreće samostalno, osim na zahtev kosovskih vlasti. Sistem pravne pomoći Beograda i Prištine praktično ne funkcioniše, a nakon puštanja osumnjičenih često izostaje objašnjenje šta se dogodilo sa sumnjama.

• MUP Srbije pri hapšenju iznosi teške sumnje, ali posle puštanja iz pritvora često ne objašnjava šta se sa njima dogodilo
• Osman Seljmani uhapšen početkom jula zbog sumnje u ubistvo srpskog bračnog para u Prištini 1999, pušten nakon 82 dana pritvora
• Džemailj i Baškim Emini uhapšeni na Horgošu zbog otmice civila u Orahovcu, pušteni nekoliko dana kasnije bez javnog obrazloženja
• Hazir Haziri uhapšen 8. septembra 2025, pušten 21. januara; iz pritvora izašli i Avni Ćenaj, Mithat Ložani i Dukađin Mađuni
• Arbnor Spahi pušten posle više od pet meseci jer je istraga obustavljena zbog nedostatka dokaza u slučaju Banjska
• Srbija tvrdi da ima nadležnost, EU da je preuzela obavezu da ne pokreće postupke, ali EEAS nije ukazao na konkretnu odredbu Sporazuma