Kako evropske metropole pokušavaju da reše stambenu krizu

Nedostatak pristupačnog stanovanja postao je gorući socijalni problem u mnogim evropskim urbanim centrima, a gradovi primenjuju veoma različita rešenja. U Berlinu je referendum 2021. obavezao vlast da ograniči tržišnu moć velikih stanodavaca, ali zakon još nije sproveden, dok su kirije pri novom iznajmljivanju skočile za skoro 50 odsto. Beč izdaje oko 220.000 gradskih stanova, Bazel gradi zadružne stanove na javnom zemljištu, Pariz otkupljuje poslovne zgrade, Prag gradi stanove za zaposlene u javnom sektoru, a Dablin se bori da zadrži građane nižih i srednjih primanja.

• Berlin: referendum 2021. naložio zakon protiv velikih stanodavaca, ali on još nije donet, a kirije su skočile skoro 50 odsto
• Partija Levica postala najjača politička snaga na izborima za berlinski parlament, uz obećanje sprovođenja referenduma
• Beč: grad izdaje oko 220.000 stanova i održava još 200.000 subvencionisanih; oko 60 odsto Bečlija živi u njima
• Bazel: oko 40 odsto zadružnih stanova izgrađeno na javnom zemljištu; sličan model razmatraju Barselona i Lisabon
• Pariz: od 2014. koristi pravo preče kupovine, cilj 30 odsto socijalnih stanova do 2035; identifikovan 61 projekat pretvaranja poslovnih zgrada u stanove (do 8.200 stanova)
• Prag: oko 660 stanova namenjenih isključivo zaposlenima u javnom sektoru, kirije 20 odsto ispod tržišnih; Dablin se bori da zadrži nižu srednju klasu